Галерија науке и технике САНУ
Изложбу су приредили: Музеј науке и технике Удружење бродомоделара „Панон“ Панчево
аутори поставке и организатори: Зоран Миленовић, Ања Радаковић
Ове године Београд је био домаћин централне прославе „Дана европске баштине“. Тема свечаности је била „Реке - токови наслеђа”. Музеј науке и технике је учествовао у обележавању ове манифестације изложбом „Речно бродарство – културна добра на води“.
Музеј је приказао део збирке речног бродарства: бродске инструменте, лампе, сидро, мотор, венац за спасавање и друге предмете, оригиналне фотографије пароброда, као и девет бродова које је утврдио за техничка културна добра јер су значајни за историју бродарства наше земље.
Бродомоделари из клуба „Панон – Панчево“ са којима Музеј има дугогодушњу сарадњу приказали су 18 макета речних бродова, оригиналне техничке цртеже по којима се израђују макете, старе бродске књиге и предмете. ДетаљнијеМузеј науке и технике се бави заштитом техничких културних добара на територији читаве Србије. Као матична установа, Mузеј се такође бави проучавањем и заштитом различитих техничких предмета који се налазе ван његовог фонда. Кустоси Музеја својим истраживачким радом на терену, као и у сарадњи са другим установама, стичу увид у потенцијална техничка културна добра. Тако је први пут, уз помоћ стручних сарадника Ђорђа Латовљевића, заповедника брода Југословенског речног бродарства и Зорана Миленовића, председника Удружења бродомоделара «Панон» из Панчева, девет речних бродова стављено под заштиту и утврђено за културна добра. Бродови су заведени у Регистар техничких културних добара ван музејског фонда у Музеју науке и технике. Ови бродови су пловили токовима Саве и Дунава од краја XIX века и сведоче како о значајним историјским тренуцима наше земље, тако и о развоју бродарства код нас.
Први заштићен брод била је „Жупа“, парни теретни брод са два бочна погонска точка из 1913. године, направљен у бродоградилишту Schiffsњerft Budapest (Altofen), Угарска, под именом „Una“. У оквиру угарске ратне дунавске флотиле учествовао је у бомбардовању Београда 1915. године. (Решење МНТ бр. 215/1 од 28.11.2005. године)
Парни путнички брод „Сплит“ ex „Цар Никола II“, из 1898. године, направљен је у бродоградилишту Christof Ruthof - Werft, Mainz - Kastel, Немачка и исте године купљен за Прво краљевско повлашћено паробродско друштво. (Решење МНТ бр. 34/1 од 31.1.2006. године)
Ратни речни монитор „Сава“ ex „Бодрог“, из 1904. године, направљен је у бродоградилишту Danubius - Schoenichen & Hartmann AG, Будимпешта. Био је у саставу Аустроугарске дунавске војне флотиле. Пловио је Дунавом и учествовао у војним операцијама кроз све ратове. Касније је прешао у састав флоте Краљевине СХС, а затим у састав речне флоте ЈНА. (Решење МНТ бр. 234/1 од 13.12.2005. године)
Парни тегљач „Војводина“ ex „Добро поље“, ex „Weichel“ из 1916. године, направљен је у бродоградилишту Dresdener Schiffswerft „Übigau“, Регенсбург, Немачка. Најкомплетније очуван парни тегљач код нас. (Решење МНТ бр. 32/1 од 31.1.2006. године)
Парни тегљач „Србија“ ex „Истер“ из 1917. године направљен је у бродоградилишту Christof Ruthof - Werft, Регенсбург, Немачка. У новембру 1918. преузела га је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца а од 1944. је у функцији миноловца и представља последњи пароброд који је пловио код нас. (Решење МНТ бр. 232/1 од 13.12.2005. године)
Парни путнички брод „Ковин“ ex „Стапар“ из 1922. године, направљен је у бродоградилишту у Будимпешти. И данас је у исправном и радном стању, у функцији туристичког брода, прерађен у моторни путнички брод. (Решење МНТ бр. 231/1 од 13.12.2005. године)
Моторни речни потискивач „Космај“ непознатог произвођача изграђен је у Немачкој око 1930. године а извађен је 1945. године из Дунава. Брод је у радном стању и плови. Укључује се у саобраћај само по потреби јер је неекономичан због велике потрошње горива. (Решење МНТ бр. 45/1 од 8.2.2006. године)
Моторни тегљач „Пена“ из 1956. године направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. За време градње хидроелектране Ђердап коришћен је као истраживачки брод за снимања речног дна сонаром. (Решење МНТ бр. 33/1 од 31.1.2006. године)
Моторни речни потискивач „Каблар“ из 1961. године, направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. „Каблар“ је први оригинални потискивач конструисан 1961. године према пројекту Пројектног завода речног саобраћаја из Београда. И данас успешно обавља исту функцију. (Решење МНТ бр. 233/1 од 13.12. 2005. године.)
Даниела Пејовић, кустос Гордана Каровић, кустос |
|