Галерија науке и технике САНУ Ђуре Јакшића 2
Изложбу су приредили: Музеј науке и технике Галерија науке и технике САНУ
аутори: Зорица Циврић и Даниела Пејовић аутор поставке: Дарко Недељковић
Овом изложбом Музеј науке и технике обележава Дан музеја. Истог дана навршава се и 115. година од када је у Београду почела да ради прва јавна термоцентрала у Србији, из које је данашње градско језгро добило електричну енергију за кућну употребу и јавну расвету. На простору те прве електричне централе, у Скендер-беговој улици, број 51, данас се налази Музеј науке и технике.
Поставком изложбе сценски је оживљен амбијент градске куће из периода двадесетих година 20. века. Крајем 19. века формиран је дом с просторном структуром која је задржана до данас. Кућне активности, које су због касније електрификације углавном претрпеле значајне промене и биле задовољене на квалитетнији начин, репрезентоване су са 110 предмета из девет збирки Музеја. Ови предмети се по први пут излажу у јавности.
Каталог изложбе осветљава период ране, почетне индустријализације, у коме су створени услови за електрификацију Србије. Процес преображаја и модернизације Србије до појаве електрификације не би био правилно схваћен, па с тога ни правилно оцењен без познавања опште друштвене историје – политичке, правне, културне и социјалне, као и без сагледавања начина социјално-културних обликовања и преображаја друштва. Јунаци овог процеса јесу људи чија су друштвена обележја, културна посебност, начин живота, навике и обичаји одредили брзину и правац тог преображаја. ДетаљнијеЕлектрификација је процес увођења електричне енергије у општу употребу. Почетком електрификације у Србији сматра се година 1893, када је 6. октобра у Београду почела да ради јавна термоцентрала једносмерне струје уз које је осветљено данашње градско језгро Београда.
Временска одредница „уочи електрификације“ за градска домаћинства у Србији означава период од 1893. до почетка тридесетих година 20. века. До 1931. године електрифицирани су скоро сви градови у Србији, управни, привредни, образовни и културни центри. Међутим, у приватним кућама и становима могућност употребе електричне енергије још увек није била свима доступна. Пред почетак Другог светског рата, године 1939. електрифицирана је скоро трећина домаћинстава у земљи. Електрификација сеоских подручја текла је спорије и трајала је до краја седамдесетих година 20. века.
На начин и квалитет породичног живота у Србији знатан утицај имао је и развој технике и технологије, који је оствариван кроз више аспеката: примену нових материјала у градњи кућа, решавање проблема снабдевања водом и одвода нечистоћа, примену различитих средстава за потребе унутрашњег осветљења и грејања, употребу апарата и направа различите намене у поступцима припремања хране и одржавања хигијене тела и рубља, као и у обављању радних активности и упражњавању забаве и разоноде. Каталог | | Живот у Србији уочи електрификације / Циврић Зорица.- Београд : Музеј науке и технике : Галерија науке и технике САНУ, 2008 (Београд : Inpress) .- 135 стр. : илустр. ; 24 cm.- (Галерија науке и технике САНУ ; бр. 8)
Текст штампан двостубично.- Тираж 500.- Прилог : Хронологија електрификације насељених места у Србији: стр. 76-79.- Напомене и библиографске референце уз текст.- Библиографија: 131-135.
-- Life in Serbia on the Eve of Electrification / Civrić Zorica.- 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ISBN 978-86-7025-472-5
|
|
|