Музеј науке и технике постао је матични музеј за техничку грађу 1995. године. Под матичношћу се подразумева надлежност према врсти музејске грађе, па се тако брига о свим предметима техничке културе у нашој републици нашла под окриљем Музеја науке и технике. Један од послова у оквиру матичног деловања је и утврђивање културних добара која нису у поседу музеја, већ могу бити власништво различитих установа или појединаца. На тај начин до сада је заштићено око 60 предмета и они су уведени у књигу – Регистар културних добара ван музејског фонда, а њихово стање се прати кроз стручни надзор који се обавља једном годишње.
На овај начин Музеј науке и технике штити веома вредне предмете техничке културе, у неким случајевима спречава њихово уништење или изношење из земље, упућује власнике у мере техничке заштите и, у најширем смислу, подиже свест о значају очувања техничке културне баштине. Тако је, на пример, заштићена збирка Титових аутомобила, затим збирка телевизијске технике која се користила у време кад је телевизија почињала код нас, и девет бродова с краја 19. и почетка 20. века. Посебно је занимљиво то што неки од ових предмета још увек обављају своју функцију, као жакар разбоји који и данас узорке са бушених картица претварају у свилене столњаке, салвете и постељину, или парна машина која непрекидно од 1871. године покреће лифт до јаме у Сењском руднику.
Парни теретни брод „Жупа“ (бивша „Уна“) из 1913. године Број у Регистру: 2005/33 Власник: Предузеће за водне путеве Иван Милутиновић – ПИМ, Београд
Жакар разбоји са бушеним картицама Број у Регистру: 2005/30 Власник: Новитет - Дунав из Бездана
Парна машина „J. Körösi“ из 1871/1873 године Број у Регистру: 2005/31 Власник: Рудник мрког угља Рембас Ресавица