После више деценија напора да се у Србији формира научно-технички музеј, 6. октобра 1989. године у Београду, на иницијативу академика Александра Деспића, Српске академије наука и уметности и уз подршку дванаест привредних организација, основан је Музеј науке и технике. У децембру 1990. године, Република Србија одлуком Скупштине преузима права и обавезе суоснивача према Музеју науке и технике. Први управник Музеја, а потом и дугогодишњи председник Управног одбора, био је академик Александар Деспић.
Године 1991. на иницијативу Музеја науке и технике основана је Заједница научно-техничких музеја Србије, као један од неопходних корака на послу заштите техничких културних добара. Данас, Музеј путем Заједнице координира рад шеснаест музеја и сталних збирки у Србији. Од 1995. године Музеј је и званично надлежна установа која води бригу о техничким културним добрима на територији Републике Србије.
Од 1997. године, када је отворена Галерија науке и технике САНУ, Музеј учествује у програмима Галерије и покрива све фазе пројекта, од идејног решења, преко техничке реализације, до медијске промоције.
У јулу 2003. године, Музеј науке и технике сврстан је у установе које обављају посао од општег интереса за Републику Србију. Рад групе ентузијаста, коју је Музеј окупио на самом почетку свога постојања, током година прерастао је у деловање пословног тима који данас броји преко двадесет запослених стручњака.
Крајем 2005. године, Музеју науке и технике, одлуком Владе Републике Србије, додељена је зграда прве јавне термоцентрале на Дорћолу. Решавањем питања смештаја, уследила је и неминовност реконструкције овог објекта у циљу стварања могућности за поптпуно и савремено функционисање Музеја.
Пројекат реконструкције и доградње Музеја науке и технике, аутора Бориса Подреке, изводи се у оквиру Националног инвестиционог плана Републике Србије. Завршетак радова планира се 2010. године.
Srpski
Пројекат реконструкције и доградње Музеја науке и технике
Maпa
