ARHITEKTA GRIGORIJE SAMOJLOV, maj - jun 2006.

Detaljnije

Imajući u vidu činjenicu da je veliki deo arhitektonskih projekata, usled nebrige, nesmotrenosti ili nedostatka uslova da se o njima brine, nestao bez traga, Odeljenje arhitekture Muzeja nauke i tehnike, u svom dosadašnjem radu, dalo je prioritet sakupljanju, proučavanju i zaštiti zaostavština autora koji su obeležili srpsku arhitekturu XIX i XX veka. Osim projekata najznačajnijih srpskih arhitekata, u zbirci Odeljenja arhitekture nalazi se i veliki broj radova ruskih graditelja - emigranata, koji su dali značajan doprinos razvoju srpske arhitekture, posebno u periodu između dva svetska rata. Ova zbirka, izuzetno bogata po svom obimu, obuhvata najznačajnije autore među ruskim graditeljima koji su delovali u Srbiji i mnoga od njihovih najuspelijih ostvarenja. Vrednost zbirke uvećana je činjenicom da su u njoj zastupljene gotovo sve vrste objekata na kojima su svestrani ruski graditelji radili: monumentalni državni administrativni objekti, privatne porodične kuće, višespratne stambene zgrade, crkve i spomen - obeležja, saobraćajni i drugi utilitarni objekti, kao i glavna stilska obeležja: akademizam, srpsko - vizantisjki stil i modernizam, kojima su se ruski graditelji vešto uklopili u već postojeće stilske tokove srpske arhitekture tog vremena. Ovi projekti ubedljivo svedoče o talenatu, znanju, veštini, svestranosti i iskustvu ruskih graditelja, kojim su obogatili srpsku kulturnu sredinu, podarivši joj ostvarenja osobenog graditeljskog senzibiliteta.
Sin arhitekta Grigorija Samojlova, Ivan Samojlov, poklonio je Muzeju zaostavštinu svoga oca, koja će umnogome upotpuniti dosadašnja tumačenja rada ovog značajnog ruskog stvaraoca, koji je podjednako uspešno projektovao u sva tri vladajuća stila tog vremena u srpskoj arhitekturi. Ono što povezuje Samojlovljeve projekte izrađene u duhu akademizma, srpsko - vizantijskog stila i modernizma jeste autentični autorski pristup i puna individualnost kreativnog izraza.
Ustupajući na uvid građu koja se čuva u Odeljenju arhitekture stručnjacima i studentima Istorije arhitekture, Muzej nauke i tehnike pomaže i podstiče preko potrebno istraživanje srpske arhitekture XIX i XX veka. Poslednji takav primer upravo je omogućavanje istraživanja obimne zaostavštine arhitekte Grigorija Samojlova, povereno Milanu Prosenu, tadašnjem studentu Istorije umetnosti na Filozofkom fakultetu u Beogradu, čiji je rad o životu i delu arhitekta Grigorija Samojlova nagrađen godišnjom nagradom Spomen - zbirke Pavle Beljanski za najbolji diplomski rad iz Nacionalne istorije umetnosti za školsku 2003/2004. godinu. Organizacijom izložbe o arhitekti Grigoriju Samojlovu, čiji je autor Milan Prosen, Muzej nauke i tehnike pruža jedinstvenu priliku stručnoj i široj javnosti da se upozna sa segmentima iz života i rada ovog svestranog ruskog graditelja, kao i sa njegovim doprinosom razvoju srpske arhitekture u periodu između dva svetska rata. Publika će takođe imati jedinstvenu priliku da vidi originalne projekte arhitekte Grigorija Samojlova koji se prvi put izlažu u javnosti, što, s obzirom na njihovu izuzetnu umetničku vrednost, ovoj izložbi daje poseban značaj.

Marina Đurđević

Katalog

Архитекта Григорије Самојлов = Architect Grigorije Samojlov. – Београд : Музеј науке и технике : Галерија науке и технике САНУ, 2006 (Београд : Inpress). – 35 стр. : илустр. ; 25 сm. – (Изложбена свеска ; бр. 24) Упоредо текст на српском и енглеском језику. – Тираж 500. – Стр. 3-6: Уводна реч / Марина Ђурђевић. – Библиографија: стр. 26-28. ISBN 86-82977-27-3

Fotografije