RADIO-DIFUZIJA, 5. jul – 1. oktobar 2005.

Detaljnije

Informaciona tehnologija u vidu različitih sredstava komunikacije i beleženja podataka postoji otkad čovek govori i živi u društvu. Pojava štamparske tehnike imala je ogroman značaj za širenje informacija i ideja. Kasnije su izumljena druga važna sredstva komunikacije: fotografija, telegrafija, telefonija, beleženje zvuka, radio, televizija, računarska mreža. Svi ti izumi su tokom vremena praćeni mnogim tehnološkim poboljšanjima, koja se mahom odnose na veće brzine i obim protoka informacija.
Iako se razvila iz telegrafije i telefonije, posebnost radiodifuzije u okviru komunikacionih sistema ogleda se ne samo u specifičnim tehničkim kapacitetima i tehnologiji rada već i u njenom globalnom medijskom delovanju, kao i u postavljanju osnove za nastanak i razvoj televizije i, kasnije, nastanak interneta.
Za nastanak radio-tehnike odlučujuća su bila dva tehnička prodora: da se prenos podataka ostvari putem električne struje, a potom i bežično.
...
Orijentacija Muzeja nauke i tehnike da istraži, zaštiti i prezentuje javnosti svoje zbirke pokazala se kao kompleksan zadatak. On se ogleda kako u složenosti tehnoloških procesa i njihovih proizvoda tako i u njihovoj brojnosti i raznolikosti.
Povod za ovu izložbu je želja Muzeja nauke i tehnike da javnosti predstavi deo svog fonda. Taj fond čine i zbirke koje su ovde delimično prikazane, zbirke Radio-aparati i Studijski aparati za medije. Zbirka Radio- aparati interno je podeljena na četiri podgrupe: 1. Radio-aparati, 2. Gramofoni, 3. Magnetofoni, 4. Televizori. Najveći broj izloženih predmeta potiče s kraja zlatnog perioda radio-difuzije, između 1935. i 1950. godine. Izloženo je i nekoliko predmeta iz zbirke Studijski aparati za medije. Tu malu zbirku čine uređaji koji su prvenstveno korišćeni u studijima radio-stanica za snimanje i reprodukciju zvuka.
Zbirke Muzeja su godinama popunjavane isključivo poklonima, tako da su doskora ti posebni uslovi diktirali njihov kvalitet i kvantitet. Ta specifičnost nije zaobišla ove dve zbirke, tako da, hronološki posmatrano, brojnost predmeta po zbirkama ujedno pokazuje da je veliki broj takvih uređaja korišćen počev od kasnih tridesetih godina XX veka, te tako bogato odslikava razdoblje od 1940. do 1960. Vreme trajanja takvih uređaja je od 5 do 30 godina, tako da bi se moglo očekivati da je u ovim zbirkama znatan broj aparata starih dvadesetak godina. Oni su, međutim, zastupljeni u neočekivano malom broju, a jedan od najvažnijih razloga za to je njihova neuobičajeno duga upotreba.
Predmeti iz zbirki, praćeni slikom i tekstom izložbe, dočaravaju značaj i razvoj radio-difuzije i šire, telegrafije i telefonije kao njene osnove. Složenost, značaj i obim tih pojava imaju takve razmere, pa su one prikazane samo u nekim pojedinostima.

Rifat Kulenović

Katalog

Радио-дифузија : Т : 8 – збирка студијских апарата за медије [ и] Т : 9 – збирка радио-апарата / [аутор изложбе Рифат Куленовић] = Radio Broadcasting : T : 8 – Collection of Studio Devices for Media : T : 9 – Collection of Radios / [author Rifat Kulenovic]. – Београд : Музеј науке и технике : Галерија науке и технике САНУ, 2005 (Београд : Inpress). – 36 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Изложбена свеска = Exhibition issue / Музеј науке и технике ; бр. 21) Упоредо текст на српском и енглеском језику. – Тираж 500. ISBN 86-82977-26-5

Fotografije