SECESIJA NA BEOGRADSKIM FASADAMA 28.maj – 20. jun 2008.

Izložba Miloša Jurišića je posvećena rasprostranjenosti secesije u beogradskoj arhitekturi, stilu u srpskoj umetnosti koji još uvek nije potpuno istražen. Ona obećavajuće ohrabruje i zbog toga što je priređivač Muzej nauke i tehnike, a autor fotograf ove ustanove. Opredeljujući se da nastupi posredovanjem fotografske slike, Jurišić je otkrio dve komponente svoje istraživačke ličnosti. Kao pasionirani sakupljač starih razglednica, zasnovao je svoje poverenje u dokumentarnu verodostojnost i komunikacijsku dejstvenost fotografije. Istovremeno, on je privrženi korisnik i kreativnih ponuda fotografske kamere kojoj je, kroz svoju selekciju, poverio otkrivanje osobenosti i vrednosti beogradske secesije u graditeljstvu. Nije obična zanimljivost da je najstarija sačuvana secesijska zgrada Beograda „Dom Društva za ulepšavanje Vračara“ iz 1901―1902. godine, pretrpela između dva svetska rata izmene, a da su joj restauratori nedavno vratili prvobitni izgled na osnovu stare fotografije iz 1909. godine. 

Ne treba gubiti iz vida da je secesija neskriveno težila postizanju ugodnosti, ne retko i na štetu funkcionalnosti, navukavši tešku kvalifikaciju kiča. Međutim, kritici „lažne umetnosti“, „života u ružičastom“, kićenja ornamentikom, može se ponuditi makar jedna odlika kakvom je secesija čovekoljubivo bojila svoju ideologiju: pravo svakog čoveka na uživanje u celokupnoj, pa i vizuelnoj vedrini životnog ambijenta. Svi sudeonici posvećeno su služili tome, visokim pragom zanatskog majstorstva i invencije. Na temelju poborništva za slobodu umetničkih ideja delali su i srpski arhitekti na početku XX veka, svakako znajući za geslo upisano na fasadi izložbenog paviljona bečke „Secesije“ iz 1897. godine: „Eposi njena umetnost, umetnosti njena sloboda“. Demokratskog duha i slobodne prakse, oni su se uklopili u atmosferu godina prosperiteta čovečanstva pred katastrofu Svetskog rata, ali istovremeno otvarali put daljoj modernizaciji srpske arhitekture. 

prof. dr Miodrag Jovanović